Krađa prijatelja
Dok sam prala paprike, zamislila sam se na temu prijateljstva. Temu koja je u mom životu, još od davnina, veoma zamršena i kompleksna. Verovarno jer su moji pogledi u tom pravcu vrlo jasni - malo odabranih prijatelja i čista esencija prijateljstva. Bez gubljenja vremena., Tako, dok sam prevrtala sopstvene uspomene sam došla do nekih prolaznika u mom životu, sumirala njihovu ulogu i shvatila: Koliko ih samo ima! Njih. Zavisnika od krađe tuđih prijatelja. Možda bolje reći zavisnika od NE samostalnog pronalaska svojih. Već biranje od onoga što ti se nudi, samo radi rada na kvantitetu. Kvalitet? Who the fuck cares? Ne rade oni to svesno, da napakoste, oni nisu zlobni. Oni su tužni. Iskreno tužni. Oni su daleko napaćenije duše od onih koji misle da to jesu, jer nije lako živeti sa tim. Oni prijatelje kradu rekreativno i u vezi toga ne osećaju baš ništa loše. Ja osećam. Moram priznati. Kao što rekoh, poznavala sam mnogo takvih. Na njih gledam kao na blagoslove mog života, koj...