Nisi otišla, još si tu

-
30.07.2018.
Danas bi ti bio rodjendan.
Donela bih ti cokoladu ili neki cvet, ti bi se ljutila.
Dosla bih da se ispricamo.
Da ti popravim kompjuter i podesim viber.
Upisem u imenik broj zene kod koje kupujes sir.
Samo znas, ti vise nisi tu.
'Ti si odavno sa njim', lepo kaze čika Merlin, mada ga nisi nikad ni volela.
Toliko si kukala da budes sa njim, a otisla si od nas.
I nisi fer bako, stvarno nisi fer.
Bila si takva faca.
Drug.
Drugarica.
Modernica.
Mala, slatka, debljuškasta loptica.
Gegava i smotana.
Željna da ti rodim muško unuče.
A gde si sad?
Ostavila si me da za svaki njegov korak pomislim: Da li je moguće da nisi tu da vidiš?
Ne znam samo, da li se ikada pomirimo sa tim da nema onih koje volimo.
Ja svaki dan živim sa tim da si uvek pored mene.
Evo, čak si i sad tu.
Nešto se buniš, grdiš me.
A onda.
Shvatim da te nema.
Kada te u snovima grlim jako da pukne.
Plačem i pričam ti koliko mi fališ.
Tih jutara pisem ovakve tekstove.
I budem mnogo ljuta.
Na tebe.
Jer si otisla, sad, kad si bas trebala biti tu.
Jer si znala da si bolesna.
Jer nisi išla kod lekara.
Jer si nas ostavila zauvek bez tebe.
Jer nisi fer, ti, buckasta bakice.
Imam još svašta da ti ispričam, ali to ćemo u snovima, ti i ja, ono naše.
Pozdravi dedu.
❤️

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Kako je moguće da se u fudbal i bebe svi razumeju?

-
Kaže ona meni: kako lepa beba, baš se mislim dok idem ka vama. Hvala, kažem. Samo, kapica, kapica na glavu, duva. Pauza. Nekoliko pauza. Zašto se Vas tiče da li moj sin ima kapicu? I to što je lep Vas se ne tiče, da se razumemo, ali ajde, ok je. Petkom primamo komplimente. Dok nisam imala dete znala sam i na svojoj koži osetila kako ljude strašno zanima tuđi život. Tuđe dvorište. Tuđa posla. Tuđ krevet, tanjir, kupatilo i WC šolja. Bebe su im samo dale dozvolu, da za to nešto ne moraju da se potrude, da saznaju, pa da komentarišu, već da na licu mesta, tu, odmah i sada bace svoj pogrešnim ubeđenjima stečen sud – bam! Ovo je moje cenjeno mišljenje, majko! A ko Vas je za isto pitao, Vi, sredovečna gospođo? Da li zaista mislite da mene zanima šta vi mislite o mom gologlavom detetu? Moje je. Ja odlučujem. Negde u susret ovom Mundijalu i trećem mesecu od kako sam majka baš sam razmišljala na tu jednu temu. Kako je moguće da se u fudbal ...
Прикажи све

Prvo pa muško.

-
Jesam. Priznajem. Ušla sam u neki novi svet trudnica, mada sam mislila da nikad neću biti deo njega. Nisam neki ljubitelj beba, dece, plakanja, pelena, ljubavnih pogleda upućenih ka mom stomaku, istih tih pogleda upućenih ka kolicima u kojima je beba.  Nisam taj tip. Mada izgleda da se za neke stvari ne pitamo samo mi.  Gore stvarno ima nekoga! Nisam ni mogla biti trudna prethodnih godina, nekad me je to frustriralo, nekada ne. Uglavnom nije. Nekako sam mišljenja da ljudi imaju poriv za potomstvom zato što se to tako nalaže, nemajući u sebi tu želju, ono, zaista. Nisam ni znala ni koji su moji porivi. Ali. Ostala sam trudna. Niko ne zna kako, ali, na moju veliku radost, možda više saznavši da mogu, nego da želim, jesam. Shvatila sam da ću baš sad, baš u ovom trenutku, svoj život morati da posvetim jednoj bebi. Maloj bebi. Plačljivoj, hzahtevnoj bebi. Tako, padobranski, sam uletela i u ovaj svet razjarenih trudnih žena koje me svaki dan sve više ok...
Прикажи све

(Ne)majke postoje.

-
Već smo shvatili da majčinstvo svi poimamo na različite načine. Shvatili smo i da ja nemam toleranciju za mišljenja različita od mojih. Shvatili smo i da sam u mnogim stavovima usamljena. Pa daj da ga onda napišem, majku mu je*em, lakše će mi biti! Ups, opet majka! Kako sam mama skoro osam meseci, iako nisam želela, povezala sam se sa dosta drugih mama. Na žalost, dodala bih. Samo retke dele moje mišljenje.  Samo sa retkima se iskreno iščavrljam i dobijem neki pametan savet. Sve ostale, izvinjavam se, smatram nemajkama. Trnom u oku. Grešnicama. Sebičnicama. Pa da krenemo. Nije teško napraviti bebu, to smo odavno shvatili.(Ako ima neko ko nije, javite se da Vam objasnim postupak). Nije teško biti trudna. Nije (mnogo) teško ni poroditi se. Sve je to manje-više, prirodno. Teško je, znate, biti majka. Samo nije svima. Teško je onima kojima je to primarna radnja. Oni koji to obavljaju sa pola mozga, vrlo često imaju više dece, manjih ra...
Прикажи све